Otkrivanje sledećeg talasa napretka veštačke inteligencije širom EU

Pregled tržišta: Usvajanje AI i obrasci ulaganja
Tehnološki trendovi: Inovacije koje oblikuju EU ekosistem veštačke inteligencije
Takmičarsko okruženje: Ključni akteri i strateški potezi
Prognoze rasta: Očekivanja za širenje AI
Regionalna analiza: Uvidi na nivou zemalja i vruće tačke
Budući izgledi: Očekivani događaji i pravci politike
Izazovi i mogućnosti: Navigacija preprekama i otključavanje potencijala
Izvori i reference

“Surinam, mala nacija na Guiana štitu u Južnoj Americi, prolazi kroz digitalnu transformaciju zajedno sa svojim komšijama Gvajanom i Francuskom Gvajanom.” (izvor)

Pregled tržišta: Usvajanje AI i obrasci ulaganja

Evropska unija (EU) nastavlja da ubrzava usvajanje i ulaganje u veštačku inteligenciju (AI), pozicionirajući se kao globalni lider u odgovornoj i inovativnoj primeni AI-a. Do juna 2025. godine, tržište AI u EU se očekuje da dostigne 28,5 milijardi evra, što odražava godišnju stopu rasta (CAGR) od 22% od 2022. godine (Evropska komisija). Ovaj rast potiče od snažnih ulaganja iz javnog i privatnog sektora, regulatorne jasnoće i fokusa na etičke okvire AI-a.

Politika i regulativa: Zakonodavni akt o AI-u EU, formalno usvojen početkom 2025. godine, postavio je globalni standard za upravljanje AI-om. Zakon uvodi pristup zasnovan na riziku, nalažući stroge zahteve za sisteme AI visokog rizika i promovišući transparentnost i odgovornost. Ova regulatorna sigurnost ohrabrila je kako domaće tako i međunarodne investitore da povećaju svoja ulaganja u evropske AI projekte.
Obrasci ulaganja: Ulaganja u AI startape u EU dostigla su 7,2 milijarde evra u prvoj polovini 2025. godine, što predstavlja porast od 15% u odnosu na prethodnu godinu (Sifted). Ključne investicione vruće tačke uključuju Nemačku, Francusku i Holandiju, sa rastućom aktivnošću u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Sektori kao što su zdravstvena zaštita, proizvodnja i finansijske usluge privlače najviše kapitala, reflektujući strateške prioritete EU.
Usvajanje korporacija: Preko 60% velikih preduzeća u EU integrisalo je AI u svoje operacije, što je porast u odnosu na 48% u 2023. godini (Eurostat). Usvajanje je posebno jako u automatizaciji procesa, prediktivnoj analitici i korisničkoj službi. Mala i srednja preduzeća takođe sustižu, uz podršku inicijativa finansiranih od strane EU poput Programa Digitalna Evropa i AI inovacionih centara.
Istraživanje i talenat: EU je povećala finansiranje za istraživanje AI, sa programom Horizont Evropa koji dodeljuje 2,1 milijardu evra projektima vezanim za AI u 2025. godini. Region takođe rešava pitanje nedostatka talenata kroz prekogranične obrazovne programe i partnerstva sa vodećim univerzitetima (Horizont Evropa).

Ukratko, AI pejzaž EU u junu 2025. godine karakteriše snažna investiciona dinamika, progresivna regulativa i posvećenost etičkom i inkluzivnom AI-u. Ovi faktori se očekuje da će zadržati konkurentsku prednost regiona i podstaknuti inovacije u različitim industrijama.

Tehnološki trendovi: Inovacije koje oblikuju EU ekosistem veštačke inteligencije

AI ekosistem Evropske unije doživljava brzu transformaciju 2025. godine, podstaknut regulatornim napretkom, povećanim ulaganjima i porastom prekograničnih saradnji. Implementacija Zakona o AI-u EU, koji je stupio na snagu 2024. godine, oblikuje razvoj i primenu AI tehnologija širom država članica, naglašavajući etičke standarde, transparentnost i ljudski nadzor.

Regulatorno liderstvo: Zakon o AI-u EU postavio je Evropu kao globalnog lidera u odgovornoj primeni AI-a. Pristup zasnovan na riziku kategorizuje AI sisteme i nameće stroge zahteve za aplikacije visokog rizika, kao što su biometrijska identifikacija i kritična infrastruktura. Ova regulatorna jasnoća privlači startape i etablirane tehnološke firme koje traže stabilno okruženje za inovacije (Euractiv).
Investicije i finansiranje: U 2025. godini, Evropska komisija je povećala finansiranje AI-ja na više od 2,5 milijardi evra, podržavajući istraživanje, razvoj i primenu pouzdane AI. Mreže centara izvrsnosti u AI-u nastavljaju da podstiču saradnju između akademije i industrije, ubrzavajući proboje u obradi prirodnog jezika, kompjuterskoj viziji i robotici.
Generativni AI i višejezični modeli: Evropske firme postižu značajne korake u generativnom AI-u, sa fokusom na višejezične i kulturološki svesne modele. Projekti poput Mistral AI i Aleph Alpha privlače velika ulaganja, s ciljem da obezbede evropske alternative američkim AI gigantima.
AI za održivost: EU koristi AI da unapredi svoje ciljeve Zelenog dogovora. Rešenja zasnovana na AI-u se primenjuju u upravljanju energijom, pametnoj poljoprivredi i klimatskom modeliranju, uz podršku inicijativa kao što je AI4EU za integraciju AI u projekte održivosti.
Razvoj talenata i veština: Rešavanje nedostatka talenata u AI-u ostaje prioritet. Akcioni plan digitalnog obrazovanja i nova javno-privatna partnerstva šire obrazovne i programe usavršavanja u AI-u, s ciljem obuke više od 1 milion AI stručnjaka do 2030. godine.

U celini, AI pejzaž EU u junu 2025. godine definisan je ravnotežom inovacija, regulative i društvenog uticaja, pozicionirajući Evropu kao ključnog igrača u globalnoj trci za AI.

Takmičarsko okruženje: Ključni akteri i strateški potezi

Takmičarsko okruženje za veštačku inteligenciju (AI) u Evropskoj uniji (EU) brzo se razvija, predvođeno regulatornim promenama, povećanim ulaganjima i strateškim partnerstvima. Do juna 2025. godine, tržište AI u EU se očekuje da dostigne 22,4 milijarde evra, sa godišnjom stopom rasta (CAGR) od 18,7% od 2023. do 2025. godine (Statista).

Ključni akteri:
- SAP SE (Nemačka): Nastavlja da vodi u rešenjima za preduzetnički AI, šireći svoje AI-om pokretane ERP i analitičke ponude. U maju 2025. godine, SAP je najavio ulaganje od 1,2 milijarde evra u istraživačke i razvojne centre za AI širom Nemačke i Francuske (SAP News).
- Siemens AG (Nemačka): Fokusira se na industrijski AI, posebno u automatizaciji proizvodnje i pametnoj infrastrukturi. Partnerstvo Siemensa sa francuskim startapom Owkin u junu 2025. godine cilj je ubrzati AI-pokrenutu dijagnostiku u zdravstvu (Siemens Press).
- DeepMind (UK, sada deo Alphabeta): I pored Brexita, DeepMind održava snažno prisustvo u EU, sarađujući sa evropskim univerzitetima i bolnicama na AI-u za otkrivanje lekova i klimatsko modeliranje (DeepMind Blog).
- Atos (Francuska): Lider u AI-pokrenutoj kibernetičkoj bezbednosti i uslugama u oblaku, Atos je lansirao svoju novu platformu „Pouzdan AI“ u aprilu 2025. godine, usklađenu sa zahtevima o transparentnosti Zakona o AI-u EU (Atos Newsroom).
- Manji inovatori: Startapi kao što su Aleph Alpha (Nemačka) i Helsing (Nemačka) stiču popularnost u generativnom AI-u i odbrambenim aplikacijama, respektivno, osiguravajući značajna ulaganja na početku 2025. godine (Sifted).
Strateški potezi:
- Prekogranične saradnje: Inicijativa EU AI4EU nastavlja da podstiče saradnju među državama članicama, sa novim zajedničkim istraživačkim centrima koji su najavljeni u Španiji i Italiji u junu 2025. godine (AI4EU News).
- Usaglašavanje i regulativa: Finalizacija Zakona o AI-u EU u maju 2025. godine podstakla je glavne aktere da ubrzaju napore usklađivanja, s povećanim ulaganjem u objašnjive i etičke AI sisteme (Evropska komisija).
- Javno-privatna partnerstva: Fond „AI za Evropu“ Evropske komisije u visini od 2 milijarde evra, pokrenut u martu 2025. godine, pokreće nova partnerstva između tehnoloških giganata i javnih institucija (Digital Strategy EC).

U celini, sektor AI u EU obeležen je snažnom konkurencijom, inovacijama pokrenutim regulativama i sve većim naglaskom na etički i pouzdan AI, pozicionirajući Evropu kao globalnog lidera u odgovornom razvoju AI-a.

Prognoze rasta: Očekivanja za širenje AI

Evropska unija (EU) doživljava brz rast u usvajanju veštačke inteligencije (AI), podstaknutim robustnim okvirima politike, povećanim ulaganjima i porastom inovacija pokrenutih AI-jem. Do juna 2025. godine, očekuje se da tržište AI u EU dostigne 45 milijardi evra, u poređenju sa 32 milijarde evra u 2023. godini, reflektujući godišnju stopu rasta (CAGR) od približno 18%.

Politika i regulativa: Implementacija Zakona o AI-u EU 2024. godine uspostavila je usklađen pravni okvir, podstičući poverenje i ubrzavajući usvajanje AI širom država članica. Pristup zasnovan na riziku očekuje se da će povećati ulaganje u usklađene AI rešenje, posebno u zdravstvu, finansijama i proizvodnji.
Tržišni trendovi: Ulaganja u AI startape u EU dostigla su rekordnih 8,7 milijardi evra u prvoj polovini 2025. godine, što čini porast od 22% u odnosu na prethodnu godinu. Velike ekonomije kao što su Nemačka, Francuska i Holandija prednjače u privatnim i javnim ulaganjima.
Sektorski rast: Očekuje se da će sektor zdravstvene zaštite videti najbrže usvajanje AI-a, s očekivanim povećanjem troškova od 25% u 2025. godini, potstaknuto napretkom u dijagnostici i personalizovanoj medicini (Evropska komisija). Proizvodnja i logistika takođe su postavljene za dvocifreni rast, koristeći AI za automatizaciju i optimizaciju lanaca snabdevanja.
Talenat i istraživanje: EU snažno investira u istraživanje AI i razvoj talenata, sa preko 2 milijarde evra dodeljene AI istraživačkim programima u 2025. godini. Inicijative kao što su Evropska AI alijansa i Program digitalna Evropa poboljšavaju saradnju između akademije, industrije i vlade.

Gledajući unapred, analitičari predviđaju da bi do 2030. godine tržište AI u EU moglo premašiti 110 milijardi evra, pozicionirajući Evropu kao globalnog lidera u etičnoj i inovativnoj primeni AI. Kombinacija regulatorne jasnoće, investicione dinamike i obrazovane radne snage očekuje se da će održati robustan rast AI-a širom regiona.

Regionalna analiza: Uvidi na nivou zemalja i vruće tačke

Evropska unija (EU) nastavlja da ubrzava svoje usvajanje i regulaciju veštačke inteligencije (AI), pozicionirajući se kao globalni lider u odgovornom razvoju AI-a. Do juna 2025. godine, nekoliko ključnih trendova i razvoja oblikuje pejzaž AI-a širom država članica EU.

Implementacija Zakona o AI-u: Zakonodavni akt o AI-u EU, formalno usvojen 2024. godine, sada je u svom početnom fazi implementacije. Zakon uvodi okvir zasnovan na riziku, sa strogim zahtevima za sisteme AI visokog rizika u sektorima kao što su zdravstvena zaštita, transport i finansije. Države članice uspostavljaju nacionalne nadzorne vlasti, a Evropska kancelarija za veštačku inteligenciju počela je da izdaje smernice o usklađenosti i sprovođenju.
Investicije i finansiranje: EU je povećala svoja ulaganja u AI, sa Programom digitalna Evropa koji je dodelio više od 2,5 milijardi evra za istraživanje, testiranje i primenu AI između 2024. i 2027. godine. Francuska, Nemačka i Holandija vode u javnom i privatnom finansiranju AI-a, pri čemu plan Francuska 2030. posvećuje 1,5 milijardi evra inovacijama u AI-u.
AI startapi i ekosistemi: AI startap ekosistem EU cveta, sa više od 2.000 aktivnih AI startapa u 2025. godini (EU-Startups). Vruće tačke uključuju Pariz, Berlin, Amsterdam i Barselonu, svaka sa klasterima u oblastima kao što su generativni AI, robotika i AI za održivost.
Talenat i razvoj veština: EU rešava problem nedostatka talenata u AI-u kroz inicijative poput Akcionog plana digitalnog obrazovanja i prekograničnih AI master programa. Broj AI stručnjaka u EU je porastao za 18% na godišnjem nivou u 2024. godini, pri čemu Nemačka i Švedska vode u širenju radne snage u AI-u.
Etika i poverenje: Fokus EU na etički AI je očigledan u usvajanju Smernica o etici za pouzdani AI. Ove smernice se sada integrišu u javne nabavke i korporativno upravljanje, postavljajući globalni standard za odgovoran AI.

Ukratko, koordinisani regulatorni pristup EU, robustno finansiranje i naglasak na etici i razvoju talenata čine je ključnom vrućom tačkom za AI. Kako se odredbe Zakona o AI-u primenjuju, region se očekuje da će doživeti povećane inovacije, prekograničnu saradnju i globalni uticaj u oblikovanju budućnosti AI-a.

Budući izgledi: Očekivani događaji i pravci politike

Evropska unija (EU) nastavlja da se pozicionira kao globalni lider u regulaciji i razvoju veštačke inteligencije (AI). Do juna 2025. godine, nekoliko ključnih događaja i pravaca politike oblikuje budućnost AI-a širom kontinenta.

Implementacija Zakona o AI-u EU: Zakonodavni akt o AI-u EU, formalno usvojen 2024. godine, sada ulazi u svoju postepenu primenu. Zakon uvodi okvir zasnovan na riziku, sa strogim zahtevima za sisteme AI visokog rizika u sektorima kao što su zdravstvena zaštita, transport i sprovođenje zakona. Kompanije investiraju u infrastrukturu za usklađivanje, a Evropski odbor za veštačku inteligenciju (EAIB) je počeo da izdaje smernice o procenama usaglašenosti i praćenju na tržištu.
Investicije i inovacije: EU je povećala finansiranje istraživanja i inovacija u AI-u kroz program Horizont Evropa, dodeljujući više od 2 milijarde evra za 2025-2027. Ova sredstva podržavaju projekte u pouzdanoj AI, robotici i AI-u za klimatske inicijative. Evropski inovacioni savet (EIC) takođe ubrzava AI startape, sa fokusom na etička i održiva rešenja.
Upravljanje podacima i digitalna infrastruktura: Zakon o podacima i Evropska strategija podataka olakšavaju bezbednu razmenu podataka i interoperabilnost, što je ključno za razvoj AI-a. EU ulaže u visokoperformansna računara i cloud infrastrukturu, s ciljem smanjenja zavisnosti od neevropskih provajdera i jačanja digitalnog suvereniteta.
Talenat i veštine: Rešavanje nedostatka veština u AI-u ostaje prioritet. Akcioni plan digitalnog obrazovanja širi kurikulume o AI-u na univerzitetima i u stručnom obrazovanju, dok javno-privatna partnerstva podstiču celoživotno učenje u AI-u i nauci o podacima.
Međunarodna saradnja i standardi: EU aktivno sarađuje sa globalnim partnerima kako bi uskladila standarde AI-a i promovisala odgovoran AI. Nedavni sporazumi sa SAD-om i Japanom fokusiraju se na interoperabilnost, etičke smernice i zajedničke istraživačke inicijative (Evropska komisija).

Gledajući unapred, pristup EU AI-u očekuje se da će izbalansirati inovacije sa robustnim zaštitama, postavljajući presedan za globalnu upravu AI-jem. Kontinuirane revizije politika i konsultacije sa zainteresovanim stranama verovatno će precizirati regulatorni pejzaž, osiguravajući da se razvoj AI-a uskladi sa evropskim vrednostima transparentnosti, odgovornosti i ljudskih prava.

Izazovi i mogućnosti: Navigacija preprekama i otključavanje potencijala

Evropska unija (EU) nastavlja da se pozicionira kao globalni lider u upravljanju veštačkom inteligencijom (AI), inovacijama i etičkoj primeni. Do juna 2025. godine, pejzaž oblikuje i značajni izazovi i obećavajuće mogućnosti, vođeni regulatornim napretkom, trendovima ulaganja i evolucijom tržišnih dinamika.

Regulatorno okruženje: Zakonodavni akt o AI-u EU, formalno usvojen početkom 2024. godine, sada je u svojoj početnoj fazi implementacije. Ova regulativa uvodi okvir zasnovan na riziku za primenu AI-a, naglašavajući transparentnost, odgovornost i ljudski nadzor. Iako je cilj Zakona da podstakne poverenje i sigurnost, preduzeća se suočavaju sa izazovima u usklađivanju, posebno mala i srednja preduzeća koja nemaju resurse za opsežnu dokumentaciju i procene rizika (Euractiv).
Investicije i inovacije: EU je povećala finansiranje za istraživanje AI i startape, s Programom digitalna Evropa i Horizont Evropa koji su dodelili više od 2 milijarde evra za AI projekte do 2025. godine. Međutim, region i dalje zaostaje za SAD-om i Kinom u privatnim ulaganjima i stvaranju jednoroga, naglašavajući potrebu za većim rizičnim kapitalom i prekograničnom saradnjom (Statista).
Nedostatak veština i talenata: Potražnja za AI stručnjacima u EU nadmašuje ponudu, sa prijavljenim nedostatkom od preko 500.000 kvalifikovanih profesionalaca do sredine 2025. godine (Euronews). Inicijative za usavršavanje radne snage i privlačenje globalnog talenta su u toku, ali konkurencija ostaje jaka.
Pristup podacima i infrastruktura: Fokus EU na suverenitet podataka, primeren kroz Zakon o podacima, stvara prilike za sigurnu razmenu podataka i inovacije. Ipak, fragmentirani standardi podataka i ograničen pristup visokokvalitetnim skupovima podataka ostaju prepreke za AI developere.
Mogućnosti u ključnim sektorima: Usvajanje AI-a se ubrzava u zdravstvenoj zaštiti, proizvodnji i javnim službama, uz podršku EU pilot projekata i javno-privatnih partnerstava. Pritisak za pouzdanim AI-jem i digitalnim suverenitetom otvara nova tržišta za evropska AI rešenja, posebno u aplikacijama osetljivim na privatnost (Evropska komisija).

Ukratko, iako regulatorna kompleksnost i nedostatak talenata predstavljaju prepreke, proaktivan pristup EU upravljanju AI-jem i ulaganje otključavaju značajan potencijal za inovacije, etičko liderstvo i globalnu konkurentnost.